Iako se obično okrećemo upotrebi probiotika, zapravo postoji mnogo načina da popravite svoj crevni mikrobiom, koji ima mnogo važnih uloga u organizmu.
U našim crevima živi mnogo mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljivice i druge sićušne stanare ljudskog organizma koji zajedno čine mikrobiom, odnosno crevnu floru.
Prema nekim istraživanjima, u mikrobiomu ljudskih creva postoji oko 1.000 različitih vrsta bakterija, a svaka od njih igra određenu ulogu u organizmu. Većina je veoma važna za zdravlje, dok ima i onih koje mogu izazvati bolesti.
Zašto je važna zdrava crevna flora?
Tokom evolucije ljudi su navikli da žive sa bakterijama, a one su navikle na nas i naučile da obavljaju različite funkcije u telu. Toliko smo povezani da bismo bez crevnog mikrobioma teško preživeli, a dobre bakterije počinju da rade od trenutka kada dođemo na svet.
Samo neke od uloga dobrih bakterija su:
- pomoć u kontroli imunog sistema,
- pomoć u kontroli zdravlja moga,
- pomoć u radu digestivnog sistema,
- pomoć u kontroli težine,
- pomoć u održavanju zdravlja srca,
- pomoć u kontroli šećera u krvi i smanjenju rizika od dijabetesa...
NE PROPUSTITE
Кako možete poboljšati mikrobiom creva?
Postoji mnogo načina da poboljšate mikrobiom creva, a Healthline predlaže sledeće
- 1. Jedite raznovrsno. Ovo može dovesti do raznovrsnog mikrobioma, što je pokazatelj zdravlja creva. Кonkretno, mahunarke, pasulj i voće sadrže puno vlakana i mogu podstaći rast bifidobakterija.
- 2. Jedite fermentisanu hranu. Fermentisana hrana poput jogurta, kiselog kupusa, ostalog fermentisanog povrća i kefira sadrži dobre bakterije, uglavnom laktobacile, i može smanjiti količinu loših bakterija, koje izazivaju crevne infekcije.
- 3. Ograničite unos veštačkih zaslađivača. Naučna istraživanja su pokazala da veštački zaslađivači poput aspartama povećavaju šećer u krvi stimulišući rast nezdravih bakterija poput Enterobacteriaceae u mikrobiomu creva.
- 4. Jedite prebiotike. Prebiotici su vrsta vlakana koja stimulišu rast dobrih bakterija. Namirnice bogate prebioticima su: artičoke, banane, špargla, ovas, jabuke...
- 5. Dojenje deteta najmanje šest meseci. Dojenje je veoma važno za razvoj crevnog mikrobioma. Deca koja su dojena najmanje šest meseci imaju korisnije bifidobakterije od dece koja nisu pila majčino mleko.
NE PROPUSTITE
- 6. Jedite žitarice od celog zrna. Ovakve žitarice sadrže mnogo vlakana i korisnih ugljenih hidrata poput beta-glukana, koje vare crevne bakterije kako bi se povećala težina i snizio rizik od raka, dijabetesa i drugih bolesti.
- 7. Dijeta na biljnoj bazi. Vegetarijanska ishrana može pomoći u smanjenju nivoa bakterija koje izazivaju infekcije bakterije E. coli, zapaljenje i skok holesterola.
- 8. Jedite hranu bogatu polifenolima. Polifenoli su biljna jedinjenja koja se nalaze u crvenom vinu, zelenom čaju, crnoj čokoladi, maslinovom ulju i žitaricama od celog zrna. Mikrobiom ih razlaže da bi stimulisao zdrav rast bakterija.
- 9. Pijte probiotike. Probiotici su žive bakterije koje mogu pomoći u vraćanju creva u zdravo stanje nakon disbioze. Oni to rade tako što ga "ponovno zaseju" dobrim bakterijama.
- 10. Uzimajte antibiotike samo kada je potrebno. Antibiotici ubijaju mnoge loše i dobre bakterije u mikrobiomu creva, što može doprineti povećanju telesne težine i otpornosti na antibiotike. Zato pijte antibiotike samo kada je to neophodno.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Šta je škotski doručak?
NE PROPUSTITE
