Kada je imala samo 12 godina, lice "devojčice iz Avganistana" postalo je jedno od najpoznatijih na svetu. Njeno ime smo saznali tek decenijama kasnije, a protekle dve decenije otkrivali su se i detalji njene biografije koju su obeležili rat, izbeglištvo i uticaj kulture.
"Devojčica iz Avganistana" bile su jedine reči u opisu fotografije koja je bila naslovna strana junskog izdanja časopisa "National Geographic" 1985. godine.
Foto-reporter Stiv Mekari ovekovečio je njen prodoran pogled, zelene oči i zabrinut, ozbiljan, prerano sazreo izraz lica tokom posete avganistansko-pakistanskoj granici, gde je želeo da dokumentuje kako rat utiče na narod.
U izbegličkom kampu je fotografisao nekoliko devojčica školskog uzrasta, a kasnije je otkriveno da nije dobio dozvolu da ih snimi, jer se fotografisanje kosi s paštunskom kulturom, u kojoj se lice žena ne pokazuje muškarcima izvan porodice.
– Ta fotografija mi je donela mnogo problema... Više bih volela da nikada nije snimljena. Dobro se sećam tog dana i fotografa koji je stigao u školu u kampu Nasir Bag. Bila sam dete. Nisam htela da se slikam. U avganistanskoj kulturi žene se ne pojavljuju na fotografijama. Ali nije bilo mnogo izbora – rekla je "Mona Liza Avganistana" za italijanski list "La Repubblica" 2022.
Identitet devojčice i njeno ime – Šarbat Gula – otkriveni su 17 godina kasnije. Mekari je devedesetih više puta pokušao da otkrije ko je ona bila, a 2002. godine je otputovao u Avganistan, gde je više žena tvrdilo da je baš njih fotografisao sredinom 80-ih, a nekoliko muškaraca da su u pitanju njihove žene.
NE PROPUSTITE
Na kraju je upoznao čoveka koji je poznavao Šarbatinog brata, a njen i identitet je potvrđen uz pomoć softvera za prepoznavanje dužice oka.
Kako živi u skladu s religijskim i društvenim normama u njenoj kulturnoj sredini, Šarbat je nosila burku kad ju je Stiv Mekari pronašao i ne viđa se s muškarcima van porodice, pa je oklevala kada je dobila poziv da se sastane s njim. Ispostavilo se da nije bila svesna koliko je njeno lice postalo poznato u svetu, a kaže da se iznenadila kad je to saznala jer nikada nije volela ni medije ni da se fotografiše.
– Najpre sam bila zabrinuta zbog publiciteta moje fotografije, ali onda sam saznala da je ona bila podrška i pomoć mnogim izbeglicama i to me je usrećilo – rekla je tada.
Kako je tekao život "devojčice iz Avganistana" posle čuvene fotografije?
Sredinom osamdesetih, već godinu dana nakon što je nastao jedan od najpoznatijih portreta 20. veka, Šarbat se sa samo 13 godina udala za pekara Rahmata Gulu. S njim je dobila tri ćerke: Robin, Zahid i Ajlan, kao i devojčicu koja je ubrzo nakon porođaja umrla, a zatim i sina.
Njen muž je umro od hepatitisa C 2012. godine.
Istakla je u retkom razgovoru za medije da se nada da će njena deca moći da se obrazuju, a imala je iznenađujući odgovor na pitanje oseća li se bezbedno.
– Ne. Ali život pod talibanima je bio bolji. Makar je bilo mira i reda – rekla je i na pitanje kako je preživela odgovorila da je iza toga stajala "volja Božija".
U Pakistanu je živela do 2017, kada je deportovana u Avganistan zbog optužbi da su identifikacione kartice dvoje njene dece falsifikovane. Provela je 15 dana u pritvoru, pre nego što je vraćena u domovinu, gde su u Kabulu Šarbat i njenu porodicu dočekali tadašnji predsednik Ašraf Gani i bivši predsednik Avganistana Hamid Karzai.
Uskoro je dobila od države dom od 280 kvadrata i 700 dolara mesečno za troškove života i lečenja.
Evropa, novi dom Šarbat Gule
Međuti, nakon pada Kabula 2021, talibani su pretili istaknutim ženama poput Šarbat Gule, zbog čega je otišla u Italiju, gde je dobila status izbeglice. To joj je donelo novu priliku u životu – da ostvari svoju veliku želju da joj se jedna ćerka obrazuje.
– Kada smo se vratili u Kabul, Vlada nam je pružila smeštaj i izdržavala nas, ali porodica mog pokojnog muža nije se složila da naša ćerka dobije obrazovanje, iako je ona to želela. Nisam mogla ništa da učinim kako bih promenila nešto. Danas mogu. Ovde smo slobodne, možemo da biramo. Moja ćerka želi da postane doktor, i obećala sam da ću učiniti sve što mogu da joj se želja ostvari – kazala je Gula.
Kako kaže, život u Italiji joj se dopada, ljudi su ljubazni, koliko može da primeti zbog jezičke barijere, a posebno joj je isprva prijalo što je niko nije prepoznavao.
– Kada sam došla, malo ko je znao ko sam i to mi odgovaralo. Međutim, jednom prilikom sam se našla u bolnici, gde su me doktori i medicinske sestre radoznalo posmatrali i pitali jesam li devojčica s fotografije. Zaključili su da nisam. Samo moj profesor italijanskog, lekar i nekolicina drugih su bili upućeni u moju priču i bila sam srećna zbog toga – objasnila je.
